Ne znam koliko je to nekome bitno,ali srećno kockanje.

Pozdrav,

Potrebna mi je pomoć u vezi štednje novca.

Naime, skupila sam određeni iznos koji bih želela da iskoristim kao učešće pri kupovini stana. Međutim, kako su cene stanova trenutno katastrofalne, razmišljala sam da "pauziram" potragu na par meseci, da ispratim kako će se menjati stanje nakon izbora, s obzirom da sam primetila da se dosta stanova ne prodaje baš tako lako.

Moj inicijalni plan je bio da oročim pare, međutim otišla sam u Intezu (tu imam račun) i tamo su mi ponudili da investiram u fond, konkretno neki njihov Intesa Invest Cash Euro UCITS fond. Prema informacijama koje sam dobila, nekih 80% se investira u depozite banaka, a ostatak u obveznice.

S obzirom da sam totalni laik što se finansija tiče, zanima me vaše mišljenje - šta je bolja opcija, fond ili oročenje, i zašto?

Hoću da počnem da ulažem u ETF-ove preko IBKR, ali glavni račun mi je u OTP-u.

Imam dobar razlog da ostanem u OTP-u: Dobijam platu u evrima, i ne mogu njima da raspolažem dok ne zamenim u dinare. OTP to radi po srednjem kursu NBS - 0.3%, što je prilično dobro u odnosu na druge popularne banke, koliko ja znam.

Ideja mi je da otvorim račun u drugoj banci, koja dozvoljava uplate ka stranim brokerima, i prebacujem novac kada hoću da zaboravim na njega, pa imam par pitanja u vezi toga:

1. Da li ovo ima smisla ili postoji problem koji ne vidim?
2. Da li kršim neki zakon ako prebacujem milione RSD uplatom na žiro račun?
3. Koje banke su najpovoljnije ako računamo da neću biti oslobođen od održavanja računa jer neću koristiti karticu vezanu za taj račun?

Da li mislite da ce dolaziti do oslabljena dinara u skorijem periodu? Ima li smisla prebacivati uštedjevinu u dinarima u evre?

Pozdrav svima,

Vidim da se situacija na tržištu nekretnina u Srbiji za prosečnog čoveka nije promenila.

Jedino šta očekujem jeste da padne cena jako luksuznih stanova. I da par projekata stane.

Šta vi mislite o tome?

Srećno ulaganje!

Pozdrav dobri ljudi, supruga i ja smo konačno skupili dovoljno novca za učešće za veći stan (planirano porodični), te već par meseci gledamo nekretnine i činjenica je da za NS treba između 200-250k za veći porodični stan.
Sa trenutnim primanjima, možemo da priuštimo ratu kredita i ona bi iznosila 25% (na 20 godina stambeni) mesečnog kućnog budžet. Trenutno nemamo decu, samim tim nemamo velike troškove, ali radi se na tome.

Problem - oboje smo u industriji koja je trenutno u problemu - oboje smo programeri. Kako su ljudi počeli masovno da gube poslove, naravno i nas je uhvatila panika, jer ako (kad?) krenu otkazi oboje smo u problemu.

To nas je navelo na pitanje - da li uopšte kupovati stan sada? Da li ići na veći stan ili naš ali manji? imamo dovoljno za učešće i opremanje većeg i to je delimično oročeno u evrima, delimično u dinarima. Trenutno živimo sami u 41kv i plaćamo samo račune i simbolično rentu (stan je od suprugine dalje rodbine)
Ne trošimo mnogo, troškovi su nam takvi da nam ostaje više od pola plate, tako da u realnosti rata nije problem - više je do budućnosti posla.

Bilo koji input je dobro došao :)

Hvala Vam!

Edit:
Ne pitam sa strane da li će padati cene - neće, to znamo sigurno. Više je zbog činjenice da oboje radimo posao koji je trenutno rizičan

Edit2:
Hvala svim dobrim ljudima na odgovorima!!

Knjigovođa-računovođa ovde, imam bitnu informaciju.

Ekipa paušalaca kojima paušal ističe 31. 12. 2026., ovo je za vas.

Od 1. januara prelazite na knjige. Ali ima i jedna dobra vest: sada i vi možete na ličnu zaradu, a do sad to bivšim paušalcima nije bilo moguće.

Jedina caka je rok. Obaveštenje se šalje preko ePoreza u roku od 15 dana od prestanka paušala, dakle najkasnije do 15. januara 2027.

Ako ste negde čuli da je rok 15. decembar, to važi za preduzetnike koji su već na samooporezivanju. Oni do 15. decembra javljaju da li hoće ličnu zaradu za narednu godinu. Vi to radite u januaru, jer izmene zakona važe tek od 1. 1. 2027.

Znam, to je odmah posle praznika i niko neće biti raspoložen za ePoreze. Ipak, bolje da stavite podsetnik sad nego da se setite 16. januara.

Ministarstvo finansija je ovo potvrdilo u mišljenju od 6. 10. 2026. (br. 4319558 2026 10520 004 000 011 001), ako neko hoće da proveri.

Srećno i lep vam ostatak godine!

Dakle prema njihovom programu kazu ovako:

Најсиромашнији у Србији плаћају несразмерно високе дажбине држави због акцизне робе, код које се висина намета мери према количини, а не према примањима грађана. Уместо да снижавамо акцизе, што би навике становништва променило нагоре, планирамо да изменимо пореску политику, тако да се рад опорезује мање, а велика имовина више. Уводи се више разреда за прогресивно опорезивање дохотка, годишњи порез се укида и разреди се примењују на месечну зараду, на извору. Неопорезиви део зараде се диже са 23% на 35% просечне зараде, што ће додатно помоћи прогресивности пореза, односно да они који имају мање плаћају мање, а они који имају више плаћају више.

Sta znaci to za nas koji imamo platu vecu od proseka, jel to znaci da ce firma morati vise para da uplacuje za mene ili ako ne zele da dignu meni se smanjuje moj neto?

Pozdrav svima!

Kolega i ja razvijamo sopstveni SaaS proizvod (softver koji se koristi uz mjesečnu/godišnju pretplatu) i trenutno smo u početnoj fazi poslovanja.

Za naplatu koristimo Lemon Squeezy, koji funkcioniše kao Merchant of Record. Dakle, oni formalno prodaju proizvod krajnjim korisnicima, naplaćuju pretplate, obračunavaju PDV i nama isplaćuju novac umanjen za svoje naknade.

Pošto smo tek na početku i još uvijek testiramo tržište, željeli bismo da izbjegnemo otvaranje firme dok ne ostvarimo stabilnije prihode. Naravno, želimo da sve prihode uredno prijavimo i platimo odgovarajuće poreze.

Ono što nas konkretno zanima:

1. Da li se prihod od sopstvenog SaaS proizvoda može prijavljivati preko portala Frilenseri? Da li bi se mogao tretirati kao prihod od autorskih prava/licenciranja softvera ili je obavezna registracija preduzetnika?
2. Ako je frilensersko oporezivanje moguće, koji iznos prijavljujemo kao bruto prihod? Ukupan iznos pretplata ili iznos koji nam Lemon Squeezy obračuna i isplati nakon svojih provizija?
3. Da li neko već naplaćuje sopstveni SaaS ili digitalne proizvode preko Lemon Squeezy, Paddle ili sličnih platformi kao fizičko lice? Kako ste riješili porez i da li ste imali problema sa bankom ili Poreskom upravom?
4. Postoji li neko zvanično mišljenje Poreske uprave ili Ministarstva finansija koje razjašnjava ovakvu vrstu prihoda?

Nije u pitanju klasičan freelance posao za klijenta, već sopstveni softver kojem korisnici pristupaju kroz pretplatu.

Cilj nam je da pronađemo najjednostavniji legalan način poslovanja u početnoj fazi, bez fiksnih troškova firme dok ne vidimo kako će proizvod proći na tržištu.

Svako iskustvo iz prve ruke ili upućivanje na konkretan propis bi nam mnogo značilo. Hvala unaprijed!

Ćao narode,

​Izleteo mi je Rizon skoro (neka nova payment platforma), pa rekoh da pitam da li je neko zapravo koristio ovo kod nas?

​Deluje mi nekako previše dobro da bi bilo istinito. Dobijete USD račun, karticu sa kojom dobijate 2.5% cashback, low fees, možete da kupujete akcije nekih kompanija koliko sam video itd.

Jel ima neko da je testirao ovo i kako mu se cini? Trenutno za uplate od klijenata koristim payoneer.

​Hvala!

Vesnik kraha jeste IPO koji spaljuje novac brže što ga stvara!

Da li vi pazarite Claude IPO?

Srećno ulaganje!

Cene goriva i radne snage u Srbiji visoke su u odnosu na konkurentske zemlje. Od januara slede povećanja plata, penzija i minimalne zarade, što će stvoriti dodatni inflatorni pritisak. Verovatno će se još više novca usmeravati u potrošnju umesto u investicije. Procenjujem da će „vraćanje dostojanstva javnom sektoru“ koštati dodatnih 2–3 milijarde evra godišnje, uz još milijardu evra za penzije. To znači da će privatni sektor, koji sve to treba da finansira, živeti znatno lošije.

Državna potrošnja je, u suštini, ključni problem. Kada država troši previše, mora da obezbedi novac za finansiranje te potrošnje. Onda imamo visoke namete na rad, visoke cene energenata i visoke troškove poslovanja. Uz to dolazi i stalni pritisak na povećanje minimalne zarade. Minimalac je, praktično, minimalni reket koji država nameće poslodavcima. Kao, političari su se odjednom zabrinuli za radnike.

I onda se čudimo što nismo konkurentni. Možeš ti da devalviraš valutu, menjaš monetarnu politiku i pokušavaš raznim merama da podstakneš izvoz, ali ako državna potrošnja i dalje iznosi polovinu privrede, time nisi rešio suštinski problem.

Naravno, kasnije će uslediti kukanje kako smo periferija svetskog kapitalizma i kako je prethodna vlast za sve kriva. A ta vlast je, uprkos moru loših poteza, uradila i nekoliko dobrih stvari, poput privatizacije Bora i Železare, kao i održavanja stabilnog kursa dinara.

Čini se da od smanjenja državne potrošnje neće biti ništa. Umesto toga, sledi „vraćanje dostojanstva javnom sektoru“, dok će se privatne firme suočavati sa sve većim troškovima, gubitkom konkurentnosti i zatvaranjem.

Ovo nije pobeda radnika, već pobeda birokratije. I to Pirova pobeda.

EDIT 1

Na konkurenciju mislim pre svega na Rumuniju i Bugarsku. Kako naša privreda može da bude konkurentna sa istim platama (da, prosečne plate u Rumuniji i Bugarskoj približno su iste kao u Srbiji), kada su rumunska i bugarska ekonomija za oko trećinu veće po glavi stanovnika?

Znači, očekuje se da srpski privatnik plaća radnika isto koliko i rumunski, da posluje pod sličnim uslovima, samo što je trenutno skoro 30% manje produktivan.

EDIT 2

Za dodatni rast privrede od jednog procentnog poena potrebne su otprilike dodatne godišnje investicije od 7–8% BDP-a. To znači da bi, za povećanje godišnjeg rasta sa sadašnjih 2,5% na 3,5%, investicije morale da dostignu oko 30% BDP-a.

A ti ne možeš da imaš taj stepen investicija ako ti je državna potrošnja 45% BDP-a. To, braćo, ne ide. Nikakvi startapovi, nikakva povećanja penzija i plata, nikakvo „vraćanje dostojanstva“, nikakve institucije tu ne pomažu.

Srbija je 2025. imala realni rast BDP-a od 2,1%, dok su investicije u osnovna sredstva iznosile 22,8% BDP-a. To je mali rast. Da bismo imali veći rast, moramo više da štedimo i investiramo.

Da li je toliko teško to objasniti Srbadiji?

EDIT 3

Za sve one koji nas uveravaju da je poljoprivreda ključna grana privrede imam jedno pitanje: ako je poljoprivreda neviđeno profitabilna grana privrede, zašto je gotovo sve zemlje subvencionišu?

Pa odgovor je prost: nije dovoljno profitabilna. Subvencioniše se radi stabilizacije cena i obezbeđivanja jeftinijih sirovina za domaću prerađivačku industriju. Da je poljoprivreda sama po sebi tržišno toliko isplativa i ekstremno profitabilna, poljoprivrednicima ne bi bila potrebna državna pomoć da opstanu.

Da li i to treba da se crta ili da se dodatno pojašnjava na plenumu?

A ni ta prerađivačka industrija ne može ozbiljnije da raste ako država troši 50% BDP-a. Mislim, može da raste po 1% godišnje, pa ćemo onda za 50 godina možda dostići današnji nivo Hrvatske.

Partnerka i ja se nikada nismo zvanično venčali, ali dugo smo se vodili da živimo na istoj adresi + imamo dete.

Kako partnerka planira da digne kredit za nekretninu, hteo bih da joj prebacim sumu od oko 20.000 evra koju će iskoristiti za učešće.

Moje pitanje je - da li postoji neka procedura za prebacivanje ovog iznosa, a da ne zahteva plaćanje poreza na dobit od strane supruge? U banci joj je rečeno da nije nikakav problem, sve dok postoji dokaz o izvoru novca (dokaz postoji naravno - biće skinute sa mog računa), ali više me zanima sa strane poreza i Poreske da li mogu da postoje problemi?

Poslednjih godinu dana se NE VODIMO da živiom na istoj adresi, igrom slučaja jer sam ja uzeo nekretninu u kojoj sada živimo, dok se partnerka i dete i dalje vode na prethodnu adresu (nismo ih nikad prebacili na novu).

Pozdrav,

Drugar iz francuske mi je poslao 2000e na devizni racun u Raiffeisen banci preko ibana. Njemu je banka poslala obavestenje da je zahtev odradjen danas u 10 i 45 casova. Zanima me kad ja tu uplatu mogu da ocekujem, jer prvi put primam pare iz inostranstva preko banke? Izvinjavam se ako je glupo pitanje, ali nigde na raiffeisen sajtu nisam nasao konkretan odgovor, pa da znam kad bi trebalo da ih zovem ili nesto ako pare ne stignu.

Hvala vam.

Da li bi neko mogao malo da mi pomogne u razumevanju ovoga. Znači šoškić priča da je odgovarajuca buducnost srpske ekonomije obaranje plata, tj cene rada, kako bi smo bili konkurentniji na EU trzistu, ili devaluacija dinara kako bi proozvodi bili jeftiniji.

Meni ovo zvuci jezivo i zanima me da li neko vise strucan moze da mi objasni odakle ta kretenska ideja? Hvala unapred!

Da li poznajete nekog ko ima položen ovaj sertifikat? Da li mu se to isplatilo i na koji način? Ako ste upućeni, koje je vaše mišljenje o ovom sertifikatu, vredi li polagati?

Starije osobe, posebno one starije od 60 godina, često su izložene diskriminaciji prilikom zapošljavanja. Zar ne bismo mogli da uvedemo mere koje bi poslodavcima učinile zapošljavanje starijih radnika privlačnijim?

Na primer, za penzionere koji žele da nastave da rade mogli bismo potpuno ukinuti doprinose za PIO, dok bi za zaposlene starije od 60 godina ti doprinosi mogli biti smanjeni za 50%.

S jedne strane uvozimo radnu snagu iz inostranstva, a s druge strane imamo domaće ljude koji su sposobni, iskusni i voljni da rade, ali teško pronalaze posao zbog svojih godina.

Ovakva mera posebno bi značila mlađim penzionerima, recimo onima između 60 i 70 godina. Mnogi od njih bili bi zadovoljni i minimalnom zaradom kao dodatkom na penziju. Na primer, neko ko prima penziju od 50.000 dinara i ostvaruje platu od 70.000 dinara imao bi ukupna mesečna primanja od 120.000 dinara, što je već sasvim solidan iznos.

Smatram da bi ovakva politika mogla biti korisnija od stalnog povećavanja penzija. Starijim ljudima omogućila bi da poboljšaju svoj životni standard, ostanu aktivni i osećaju se korisno, dok bi poslodavci dobili iskusnu i finansijski pristupačniju radnu snagu.

Ne treba zaboraviti ni da se naš penzioni sistem u velikoj meri zasniva na međugeneracijskoj solidarnosti, odnosno na transferu novca od trenutno zaposlenih ka penzionerima. Ako deo penzionera može i želi da radi, zašto im ne bismo omogućili povoljnije uslove zapošljavanja, umesto da se oslanjamo isključivo na povećanje penzija?

Time bismo istovremeno povećali zaposlenost, smanjili potrebu za uvozom radne snage i poboljšali materijalni položaj starijih građana.

Šta mislite o ovakvom predlogu?

LINK KA PLANU: studenti.org.rs/program/privreda_finansije/

Привреда и финансије

Модел јефтине радне снаге је потрошен, јер радника за стране фабрике који раде за минималац више нема. Не нудимо нову транзицију у којој се мањина богати на рачун већине. Неће бити распродаје стратешких предузећа, динар остаје стабилан, а одузета имовина ће се ставити у друштвено корисну употребу. Оно што у држави функционише, задржавамо и довршавамо.

Оно што не функционише, мењамо правилима која важе за све. Сваки уговор који држава потпише биће јаван. Јавни новац чуваће институције. Јавна предузећа водиће стручњаци са јавне листе. Увешћемо прогресивније опорезивање, подстицаје ће добијати фирме које дижу просек плата.

Циљ је економија знања заснована на истраживању и технолошком развоју.

Сваки уговор који држава потпише биће јаван

Портал јавних набавки објављиваће цео текст сваког уговора, заједно са ценама и бодовањем понуђача. Поступак са једном понудом или са великим анексима добиће ознаку на порталу и биће даље упућен Буџетској инспекцији на обраду. Ознака не значи да је набавка неисправна, већ да мора да прође проверу надлежних органа. Уводи се црна листа, на којој онај ко прекрши уговор остаје три године.

За јавне радове увешћемо национални ценовник, а за лекове, ИТ опрему, возила и гориво референтне цене. Референтном ценом се не ограничава максимални износ, већ се успоставља мера чије прекорачење захтева преиспитивање уговора. Ако се договор не постигне, уговор се раскида. Овим путем нам се не може поновити ситуација у којој аутопутеви и други јавни радови вишеструко премашују реалну цену.

Сваки нови велики пројекат уговараће се по Уредби о управљању капиталним пројектима. Уместо кроз посебног закона (lat. lex specialis), пројекти ће се радити у складу са општим поступком. За пројекте који већ теку, ДРИ и независни технички ревизор објавиће стварну цену и обавезе које доспевају, а о наставку, измени или обустави одлучује се на основу извештаја независне Комисије за ревизију капиталних инвестиција (део Инфраструктура). Према већ ратификованим међународним споразумима Србија ништа неће чинити једнострано, али ће се покренути преговори где је то могуће.

За свако задуживање објавићемо услове, то јест колико је позајмљено, за коју потребу, по којој цени и на колики временски период. Код уговора који дочекају нову власт објавићемо све што закон дозвољава, а нови уговори неће носити клаузулу о тајности цене. Пре него што узмемо било који велики кредит, упоредићемо га са бар два друга средства финансирања, тако да ће потенцијално постојање јефтинијих алтернатива бити јавно доступан податак.

Посебни закони за Београд на води, EКСПО 2027 и линијску инфраструктуру проћи ће ревизију, са предлогом да се укину, измене или ускладе са општим правилима. Уз сваку од тих могућности иде процена арбитражног ризика. Домаће законе, одлуке и дозволе, за разлику од ратификованих међународних споразума, нова већина мења у законском поступку, по правилима из дела Инфраструктура. Пракса посебних закона без рока важења престаје, па Lex specialis за појединачни пројекат више неће моћи да важи неограничено.

Ко чува јавни новац

Текућа буџетска резерва постоји за непредвиђене околности, а не за ставке које намерно нико није желео да убаци у буџет. Њен ниво враћамо на 2% прихода. Неће се више користити за трошкове који су могли да буду испланирани, нити за редовне програме удружења, верских заједница, спортских клубова и локалних самоуправа. Свака одлука о њеном коришћењу биће објављена у року од осам дана, са именованим корисником, свотом и образложењем.

Фискални савет ће процењивати ризик сваке гаранције, сваког јавно-приватног партнерства и сваког великог капиталног пројекта пре одлуке Владе. Уместо да Фискални савет даје оцену после одлуке или да се на његова мишљења власти не обазиру, убудуће ће став Савета претходити гласању и Влада ће бити дужна да састави писани одговор, независно од садржине те оцене.

Пореска управа ће одлучивати о слању инспекције на основу електронске анализе ризика, а не по самовољи службеника. Законито пословање и ваљани подаци ће за фирме значити да ће ређе бити предмет инспекцијске контроле. Контрола мимо тог система мораће да има писано образложење и евиденцију ко ју је наложио. Директор Пореске управе бираће се на јавном конкурсу, на пет година.

Закони и други прописи који стварају посебна права, услове уласка у делатност, регулисане цене или државну помоћ ићи ће прво на проверу у Комисију за заштиту конкуренције, како би било познато да ли затварају тржиште за друге актере. Комисија ће у првој години урадити секторске анализе телекомуникација, малопродаје хране, енергената и осигурања.

Приход од трајно одузете имовине ићи ће на посебан рачун, а најмање 30% од њега, по законској формули, на лечење, талентовану децу, науку и социјалну заштиту. Планирано је да остатак иде у инвестиције, а не у затварање рупа у буџету. Свака одузета ствар уписује се у јавни регистар, који ДРИ ревидира сваке године.

Јавна предузећа остају државна

Неће бити непотребне и насилне приватизације јавних предузећа. Фирме од стратешког значаја остају у државним рукама. Стратегија државног власништва доносиће се у Скупштини, уместо у Влади, и законом ће бити одређено за које фирме државни удео не сме да се спусти испод затеченог, а за које испод 51%. Увећање капитала у ком држава не задржава пропорционално исти део, као и концесије и изнајмљивање основних средстава на дуже од десет година, сматраће се смањењем државног удела у предузећима. Трансформација јавних предузећа у акционарска друштва неће значити и приватизацију. Дугорочан циљ је да се ресурси и фирме чија је распродаја забрањена унесу у Устав, као у више земаља ЕУ.

Сви мандати директора, в. д. директора и надзорних одбора изабраних по старом закону, на републичком и локалном нивоу, прекинуће се у року од 12 месеци од ступања закона на снагу. Услови за избор на ове функције, различити у старом закону о јавним предузећима и у новом закону о друштвима капитала, изједначиће се у корист строжих услова новог закона. Постављање в. д. директора биће отежано, а предузећа у државном власништву прећи ће на дводомно управљање, што ће оснажити њихову аутономију. Власт ће наставити да контролише свој удео у скупштини акционара, али ће директора бирати надзорни одбор чији чланови долазе са јавне националне листе независних стручњака који су положили државни испит, немају сукоб интереса и потписали су изјаву да су независни од политичких странака. Конкурсе ће водити комисија коју састављају Народна банка Србије и Агенција за спречавање корупције. Држава ће контролисати стратешки правац јавних предузећа, али не и непосредно кадрирање, чиме она престају да буду плен политичких странака.

Јавно земљиште и објекти продају се и дају у закуп по правилу само по тржишној вредности и у јавном поступку. Закуп ван јавног сектора има ограничено трајање. Убудуће уговор који није објављен не производи дејство, јер држава неће признавати уговоре потписане у тајности.

Порези

Најсиромашнији у Србији плаћају несразмерно високе дажбине држави због акцизне робе, код које се висина намета мери према количини, а не према примањима грађана. Уместо да снижавамо акцизе, што би навике становништва променило нагоре, планирамо да изменимо пореску политику, тако да се рад опорезује мање, а велика имовина више. Уводи се више разреда за прогресивно опорезивање дохотка, годишњи порез се укида и разреди се примењују на месечну зараду, на извору. Неопорезиви део зараде се диже са 23% на 35% просечне зараде, што ће додатно помоћи прогресивности пореза, односно да они који имају мање плаћају мање, а они који имају више плаћају више.

Порез на имовину ће се рачунати прогресивно, не променом стопа, већ рачунањем свих некретнина збирно. Неко ко поседује више станова плаћаће већи порез него до сада, а градови ће моћи да уведу додатни намет за станове који стоје празни дуже од дванаест месеци. Приход од тог пореза и даље остаје општинама. Пошто се некретнине једног обвезника могу налазити у више општина, збирни обрачун водиће Пореска управа, а како се приход потом дели међу општинама, уредиће закон, тако да ниједна не остане без досадашњег прихода. Увећаће се стопе пореза на велика наследства, али супружник, породични дом и висок неопорезиви износ по наследнику остају изван пореза, па он погађа само заиста велика наследства. Циљ није приход за буџет, већ отежавање утаје јер пријављено и опорезовано наследство постаје доказ порекла имовине који касније нико не може да оспори, а имовина која годинама није пријављивана излази на видело у тренутку наслеђивања.

Подстицаји, Развојна банка и тржиште

Модел економског развоја актуелне власти се од почетка заснивао на јефтиној радној снази. Земља се страним фирмама нудила тако што је радник плаћен мање него у већем делу Европе, а држава је то још и субвенционисала по радном месту. Тај модел је демографски мртав. Конкуренција су му земље са далеко нижим платама, а радника за њега више нема. Субвенција по радном месту укида се, уз поштовање постојећих. Подстицај убудуће добија само пројекат који диже просек зарада, према праговима. Праг је везан за просечну зараду и степенован у четири нивоа према развијености општине. У неразвијеним општинама је нижи, али и тамо зарада мора да га премаши, а пројекат без опреме по стандардима ЕУ подстицај не добија. По радном месту се подстиче још само у девастираним општинама, као прелазна мера са роком уписаним у закон. То значи да се долазак старог типа инвеститора неће ограничавати у сиромашним општинама, јер је битно задржати и створити свако радно место у таквим условима. Другде, такве инвестиције су штетне јер праве нездраве ланце снабдевања, који нису способни да створе додатну вредност и да буду дугорочно одрживи у условима где су конкуренти способни за иновацију.

Уместо да по свету тражимо фабрике којима треба јефтина рука, потпуни фокус нове власти ће бити стварање иновативних фирми које могу да буду конкурентне на европском и светском тржишту. Спрегом универзитета, института и приватног сектора, градићемо атмосферу потребну за стартапе који расту у Србији. Улагања у истраживање и развој, данас око 1% БДП-а, удвостручићемо до 2032. године. Држава ће за један мандат изабрати ограничен број приоритетних области и у њих усмерити новац, а програми без резултата биће угашени.

Из Фонда за развој и АОФИ настаће Развојна банка Србије, у првој половини мандата. Као банка, а не фонд, имаће приступ новцу ЕБРД-а и других развојних банака, који фондовима није доступан. Кредитира само преко пословних банака и без налога Владе. Да се судбина Развојне банке Војводине не понови, задуживање јој је законом ограничено на четвороструки износ капитала. Оснажићемо стартап фонд за домаће технолошке компаније, потенцијално ћемо га пунити из прихода од одузете имовине. Држава даје почетни улог и остаје улагач, док ће менаџмент бити професионалан. Подршка стартапима иде кроз универзитете, Стартап фонд и Развојну банку, не кроз субвенције.

Велики трговински ланци изнад прага прихода који одреди закон свакодневно ће објављивати цене по продавници у машински читљивом облику, доступне свакоме ко хоће да их прикаже или упореди. Агенција за енергетику и РАТЕЛ водиће упореднике понуда струје, гаса и телекомуникација, а РЗС ће објављивати цену основне корпе у сатима рада по медијалној заради. Ограничење цена уводи се само по прописаном правилу и на одређено, не као трајна мера.

Тест потребе је правило по коме неко сме да почне посао тек кад држава или комора процене да за њим постоји потреба. У годину дана оценићемо све прописе о уласку у делатност по методологији ОЕСР и једним законом укинути квоте и тестове потребе, осим за питања безбедности. Регулисане професије губе право да саме одређују колико нових чланова примају. Регистар административних поступака постаје исцрпан и обавезујући. Податак који је фирма једном дала држави, држава више не сме да тражи од ње, него га сама узима из регистра. Микро и мала предузећа подносе један годишњи извештај кроз један портал, за њих истек рока без одлуке значи одобрење тамо где службеник нема шта да процењује, а свака дозвола пролази тест неопходности.

Јавни сектор и управа

Забрану запошљавања из члана 27к заменићемо плафоном броја запослених по кориснику, уписаним у Закон о буџету. Плафон се утврђује тако да покрије минимуме које закон прописује за поједине службе. Сваки корисник буџета унапред ће да зна колико људи сме да запосли, а у том оквиру свако радно место попуњава јавним конкурсом. Удео приправника и пробног рада без конкурса биће ограничен. Плате у јавном сектору усклађиваћемо једном годишње Законом о буџету, а не одлуком Владе. Редовно усклађивање прати раст зарада ван јавног сектора, а свака промена односа плата између делатности или ново право запослених доноси се истим законом, уз покриће у буџету.

Лична карта и здравствена картица биће бесплатне, пасош и возачка дозвола плаћаће се само по стварном трошку израде, уз умањење за децу, пензионере и особе са инвалидитетом. Електронски изводи, уверења и регистрација предузетника неће се наплаћивати. До 2028. сваки поступак према држави моћи ће да се обави електронски, без укидања шалтерске услуге. Где су сви подаци већ у регистрима и нема потребе за дискреционим одлучивањем, решење ће се доносити аутоматизовано.

Динар

Вредност динара не дирамо. Девалвација би накратко помогла извозу, али би подигла цене и оштетила штедњу. Режим курса утврђује Народна банка Србије уз сагласност Владе, а Влада ту сагласност даје постојећем режиму релативно стабилног курса уз циљање инфлације и не покреће његову промену. Са друге стране, мењаћемо нездраве темеље динара. Динар данас опстаје на приливу страних улагања, не на домаћој штедњи. У динарима је тек 22,5% јавног дуга, остатак је у страним валутама, па свако слабљење динара аутоматски увећава дуг. Циљ је да се удео динара у јавном дугу повећа на 30% до краја мандата, јер дуг у динарима не расте са смањењем курса. Увешћемо динарске штедне обвезнице за грађане. Гаранције и задуживање јавних предузећа ићи ће у динарима где год тржиште то носи.

Ovo je i dalje samo siže. Celokupni plan verovatno ima 50-200+ strana (procena na osnovu drugih programa koje sam video, npr: Program za visoko obrazovanje: 220 strana.)

LINK KA PLANU: studenti.org.rs/program/privreda_finansije/

Na listi predloga za sankcionisanje su Ivan Bošnjak i Stojan Vujko iz kompanije Milenijum tim (Millennium Team), Davor Macura iz Alta banke i Željko Mitrović sa televizije Pink.

Pozdrav svima. Dugo pratim sub, ali nam se sada desila situacija gde nam stvarno treba savet ljudi.

Pišem ovo za najboljeg druga koji je nedavno, sa samo 25 godina, dobio dijagnozu autoimune bolesti. Simptomi su ozbiljniji i pojavili su se iznenada. Stanje je progresivno, kompleksno i nažalost nosi rizik od invaliditeta u budućnosti.

Dečko ima tek 1-2 godine staža, stanje mu je već sada narušeno i budućnost deluje prilično neizvesno... Pored očiglednog stresa oko zdravlja, ogroman pritisak mu stvara finansijsko pitanje... ne zna kako će preživeti ako izgubi radnu sposobnost s obzirom na naš sistem, da li će biti radno sposoban kroz nekih 10+ godina, nema nikakvu garanciju za penziju, pa makar invalidsku..

Trenutno zarađuje oko 90.000 dinara i želi da počne da odvaja 15.000-20.000 RSD mesečno sa strane. Ideja je da taj novac ulaže u nešto dugoročno što bi mu poslužilo finansijski za budućnost. Nažalost niko od nas se ne razume dovoljno u investicije pa nam treba vaša pomoć..

Šta je najpametnije uraditi sa 15-20k mesečno u Srbiji za nekoga u ovakvoj specifičnoj situaciji?

Hvala svima unapred na izdvojenom vremenu i realnim savetima. 🤍

Jel moze neko da mi objasni sta se desilo i zašto dolar raste u odnosu na rsd, i kakva je projekcija za narednih 3-6-9-12 meseci. Pozdrav